A hero and a villain, I've been both.

Head in the clouds but my gravity centered

10.01.2018.

!

Remember what you must do
when they undervalue you
when they think
your softness is your weakness,
when they treat your kindness
like it is their advantage.

You awaken
every dragon,
every wolf,
every monster
that sleeps inside you
and you remind them
what hell looks like
when it wears the skin
of a gentle human.

16.12.2017.

O pravom srcu

Vreme pauze. Jedva sam docekala da izadjem i sklonim se od svetskih katastrofa u montazi i ljudskih katastrofa u kancelariji. Ljudi su mi i dalje potpuno nejasni. Pitam se nekada kako oni sami sebi imaju smisla. U ovo vreme Beogradom vlada kosava koja u sekundi nosi misli. U guzvi i bucnom saobracaju Svetogorske uvek prolazim pored jednog srca zalepljenog na zidu. Videla sam da je pocelo da se odlepljuje. Izgleda kao pravo srce, kao da je otkinuto iz neke knjige anatomije i zalepljeno tu na zid. Crno belo, sa svim krvnim sudovima. Inace ne volim srcaste zvrljotine, niti mi se svidja kad se ljudi obasipaju srcima po drustvenim mrezama. Sve to mi je nekako neukusno, ljigavo. Srca treba slati onima za koje si uhvatio jedan otkucaj svog pravog srca. Zato mi se i dopada ovo u Svetogorskoj. Pravo je. Deluje kao da ce zakucati, tu na zidu. Zato i odlucih da ga zalepim ponovo, da stoji kako treba. Borili smo se s vetrom zverski. Nisam odustajala. Mislim se, neko je ostavio svoje srce na zidu, treba ga sacuvati. Ne radi se o nekoj klise ljubavnoj izjavi o vezi koja se zavrsila davno. Nego pravo srce, sa svim emocijama, prazninama, boljkama i pukotinama. Ne bi valjalo da tako nesto vazno i veliko samo oduva vetar.
Kada sam bila potpuno sigurna da je dobro zalepljeno, uzela sam telefon i povedena tim razmisljanjima okrenula sam njegov broj telefona. Cujemo se vec neko vreme. Mogla bih reci da je on najfiniji momak na planeti, a ja... nisam za to. Objasnila sam mu da nam se frekvencije u ovom momentu ne poklapaju. Moji dani su prebrzi i njima vlada konstantna guzva. Iscitala sam mu svoj raspored i rekla da ni u naredne dve nedelje ne bih mogla da se vidim sa njim i da nije u redu da ga drzim blizu, a da smo ustvari na totalno drugim poglavljima knjige. Iznenadio se, kaze nije ocekivao. Rekla sam mu da je on verovatno najfinije bice koje sam ikada upoznala, ali da ne bi valjalo da se tako nesto vazno u ovom generalno pokvarenom svetu pokvari, a kamoli da oduva vetar. Misleci na to kako mi od kompleksnog haosa u bicu, ispunjenog strahom od emocija i nepoverenjem prema svemu sto zivi, ne polazi za rukom da se vezem i pri svakom priblizavanju bezim. Iako sam odgurnula od sebe mozda najbolju osobu koju bih mogla da imam rame uz rame, spasila sam njegovo srce od sebe same. Kao i ono u Svetogorskoj od vetra. I nije mi zao.


Stariji postovi